Saša Važić, Srbija
IĆI ZA TAJNOM
Prvo pitanje je da li je ono što nam se nudi u prevodu sa japanskog, a uglavnom na engleski jezik ili sa njega na druge jezike, tačno i precizno preneseno. Ne samo kada je Isa u pitanju. Za većinu njegovih pesama, bar za one koje su dostupne našem (srpskom) čitaocu, može se reći da su manje-više lake za shvatanje, za razliku od nekih «filozofskih» slika drugih starih majstora o kojima se još uvek, i posle 300 ili manje godina, vode ozbiljne, a ponekad i žustre polemike.
Drugo je pitanje jesmo li pročitali sve bitno i neophodno ili samo ono do čega smo uspeli da dođemo od onoga što su nam stručnjaci «servirali«. Kod nas u Srbiji je, inače, malo ili nedovoljno knjiga brižljivo odabranih dela bilo kog majstora japanskog haikua iz klasičnog perioda.
Treće, a to se može zapitati svako ko je imao mogućnost da dobro prouči Isino delo, jeste da li je Isa, i ako jeste, zašto je Isa kontroverzan pesnik?
Prva asocijacija na ovog pesnika su njegove tugaljive, patetične, dirljive a ljupke pesme o insektima i drugim malim, bespomoćnim, «jadnim» stvorenjima, kao i njegove ispovedne pesme. Svaki japanski školarac ove prve poznaje kao himnu.
Hajde vrapčiću,
ti što si bez oca i majke,
dođi da se igramo!
Žabice mila,
nemoj da se plašiš.
Isa je tu, znaš.
Moja Kiku,
ta ni malo ne mari
kako izgleda!
Ovaj svet – kap rose
Jeste, samo kap rose
a ipak, ipak...
Sve ih nadživeh,
sve sam ih nadživeo.
O, kako je hladno!
Izvorište i smisao ovih pesama se jedino mogu razumeti i naći u Isinoj humanosti, ali i u slabosti prema samom sebi, koja se lako da shvatiti i objasniti njegovim, najvećim delom, nesrećnim životom i sudbinom koja ga je prečesto suočavala sa smrću njemu najdražih i najbližih. Posmatramo li tu «slabost» sa formalne, književne tačke gledišta, ne možemo a da se ne složimo sa komentarom Anite Virgil iznetim u njenom eseju Isa: Koristi od nesreće (The Red Moon Anthology of English-Language Haiku, 1998), koji se može svesti na sledeće: da bi se ovakve, crie de coeur, pesme razumele, neophodno je poznavati Isin život i događaje koji su ga nagnali da piše na način i o temama o kojima je pisao. To, međutim, nije i ne bi trebalo da bude put pravog haikua.
S druge strane, veliki je broj Isinih pesama koje ukazuju na njegovu transformaciju u biće koje se okreće univerzalnim temama i suštinama, onima koje nije potrebno potpisivati. To su one pesme koje se pamte po dubini uvida i dodatnim značenjima, koje su upečatljive i koje pobuđuju ne samo snažniju emotivnu, već i misaonu reakciju čitaoca koji se dobro razume u suštinu (haiku) poezije.
Kako je velik i lep
taj kesten - nisam mogao
da ga dohvatim
Proletnji je dan—
gde god ima vode,
zadržava se u mraku
Pred brdom Kamija
glava se saginje
sama od sebe.
O najzad!
U slabašne biljčice—
klimav cvet
Silni velmoža
sjahao s konja
pred divljom trešnjom
Penji se, penji pužiću,
uz planinu Fudži,
ali polako!
Čitajući roman Davida G Lanoue-a, Haiku Guy, došla sam do novog razumevanja Ise i njegove poezije. Šta se ispostavilo? Najpre da sam se sa većinom pesama citiranih u romanu srela prvi put. Tako se i moja misao o Isi transformisala zajedno sa njim, sada stabilnom i čvrstom osobom, koja dobro poznaje svoj put, koja ne posustaje i spontano se njime kreće kao onaj što je mudrost davno izučio, pa govori malo ili nikako, a mnogo kaže. Te pesme pisane/izgovorene u dahu odraz su lakoće majstorskog (poetski istinitog, britkog, jezgrovitog, spontanog, sono-mama) stvaranja slika.
pun mesec...
izlazim
ulazim
Veliki Japan—
u korov zarastao
Isus-Buda
konjski prdež:
u beskraj je oduvan
maleni svitac
zasinu munja—
nevino je samo
pseće lice
vezana za drvo
budalasta mačka vrišti
za ljubavlju
Kojim izvorima verovati? U kojima tragati za najvernijom predstavom Ise i njegovog dela? Budući da većina nas ne zna japanski i nema načina da se upozna sa svih 20.000 pesama koje je on napisao, možemo se jedino pouzdati u one koji su obdareni ljubavlju i imaju načina da slede i neprestano izučavaju život i delo ovog haiku guy-a - Ise - koji nam je ostavio dragocenu zagonetku. I, nepotrebno je reći—neizbrisiv trag u istoriji poezije ovekovečen u jednom od četiri stubova haiku poezije
Život je neprestano traganje za istinama i suočavanje sa čudesima. Šta drugo no slediti život, budno i zainteresovano?
English